Aphasia ( Afazija )



Afazija je stečeni gubitak ili poremećaj jezika prouzrokovan oštećenjem mozga. Afazija obično zahvata više modaliteta jezičke funkcije : usmeni govor, razumevanje, čitanje, pisanje i gestovni govor, prema tome to je multimodalni oblik poremećaja komunikacije.

Etiologija afazija:

Afazija može nastati kao posledica dejstva svih činilaca koji dovode do oštećenja mozga.

Glavi uzročnici afazija su:

1. Cerebrovaskularna oboljenja

 - Tranzitorni ishemički atak

 - Tromboza

 - Embolija

 - Hemoragija

 - Hipertenzivna encefalopatija

 - Arterioskleroza

2. Traumatske povrede mozga

3. Zapaljenska oboljenja cns –a : encefalitisi, apsces mozga, meningitis

4. Intrakranijalni tumori

5. Progresivne bolesti cns – a

6. Intoksikacije

7. Metabolički poremećaji

8. Nutritivni poremećaji

Opšti simptomi afazije :

1. Anomija ( teškoće u prisećanju i pronalaženju odgovarajućih reči u spontanom govoru i prilikom imenovanja)

2. Cirkumlokucija ( zaobilazni govor ) tako, na primer, pacijent će u pokušaju da se seti reči “četkica”, reći: “ znam to je ono za, baš to što peremo zube “

3. Parafazija – upotreba neodgovarajućih reči u govoru, odnosno zamena tražene reči drugom, pogrešnom, rečju.

4. Agramatizam – gramatički neadekvatna formulacija i produkcija rečenica

5. Žargon – iskaz bez značenja, produkcija prevelikog tj. suvišnog broja reči bez značenja

6. Verbalni stereotipi – izgovori koji se javljaju kod bolesnika, sa najtežim oblikom oštećenja ekspresivnog govora. Manifestuje se nevoljnom produkcijom pojedinačnih reči ili fraza

7. Poremećaj spontanog govora – mogu se manifestovati potpunim odsustvom ili oštećenom inicijacijom govorne aktivnosti.

8. Poremećaj auditivnog razumevanja – može da se dogodi skoro potpuno odsustvo spontanog razumevanja, kada bolesnik ne reaguje čak ni na sopstveno ime, niti je u stanju da izvrši najednostavniji verbalni nalog.

9. Poremećaj čitanja ( aleksija )

10. Poremećaj pisanja ( agrafija )

11. Perseveracije – se manifestuju nevoljnim ponavljanjem jednog jezičkog izraza. Mogu biti: povratne perseveracije ( ponavljanje prethodnog stimulusa ), stalne perseveracije ( neprekidno trajanje jednog oblika verbalnog ponašanja ) i ubačena perseveracija ( neodgovarajuće održavanje neke kategorije ).

12. Poremećaj računanja ( akalkulija )

13. Odsustvo uvida u svoj jezički deficit ( anozognozija )

Najčešći oblici afazija su :

- Globalna afazija

- Brokina afazija

- Vernikeova afazija

- Konduktivna afazija

- Anomička afazija

- Transkortikalna motorna afazija

- Transkortikalna senzorna afazija

- Transkortikalna mešovita afazija

Tretman :

U tretmanu se koriste svi raspolživi kanali: auditivni, vizuelni, gestovni, grafički, a sve u cilju povećanja efikasnosti saopštavanja i razumevanja govorne poruke. Primenom određenih jezičkih zadataka stimuliše se oporavak komunikacijskih sposobnosti. Strukturu logopedskog tretmana predstavljaju izrada plana, programa, principa i metoda, koji su fleksibilni tj. prilagodljivi individualnim sposobnostima svakog pacijenta. Krajnji cilj logopedskog tretmana je uspostavljanje funkcionalne komunikacije, reintegraciju bolesnika u socijalnu sredinu i rehabilitaciju ličnosti uopšte.



Radno vreme:
ponedeljak - petak
od 09 - 17h


Logopedska ordinacija "Logopricaonica"
svakog petka nudi besplatan logopedski pregled, procenu govorno-jezičkih sposobnosti Vašeg deteta.