Dislexia ( Disleksija ) / Poremećaj čitanja



Spremnost deteta za čitanje podrazumeva:

• Da dete razume govorni jezik da bi razumelo tekstualnu poruku
• Da zna da rastavlja reči na sastavne delove ( slogove i glasove )
• Da nauči vezu između glasova i slova
• Da je savladalo orijentaciju u prostoru i praćenje sleda levo – desno, gore – dole
• Da je naučilo da je pisana reč znak za izgovorenu i da ima isto značenje
• Da razume pisanu poruku
• Adekvatno vladanje govornim jezikom je veoma važno za savladavanje čitanja
• Bogat dečji rečnik koji je osnova svakog razumevanja i mogućnosti komunikacije
• Vladanje rečeničkom strukturom
• Čistoća izgovora, odnosno, dete mora imati pravilan izgovor / artikulaciju svih glasova
• Dobro razlikovanje glasova, fonemska diskriminacija glasova


Za ispitivanje spremnosti dece za čitanje, koriste se posebni testovi, ukoliko želite da proverite da li je Vaše dete spremno za čitanje obratite se logopedu!

Sta je disleksija ?

Disleksiju definišemo kao poremećaj u učenju čitanja i pored ispunjenih osovnih preduslova, kao što su:
- postojanje normalne inteligencije,
- postojanje dobrog vida i sluha,
- sistematske obuke,
- adekvatna motivacija
- ostali povoljni edukativni psihološki i socijalni uslovi.


"Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast" (S. Golubović, 2000.).

Koji uslovi se moraju ispuniti sa bi se neko dete ili osoba dijagnostikovalo kao disleksično?

1. Njegova inteligencija mora biti na odgovarajućem nivou. Što znači 90 ili iznad 90. Ako je IQ ispod 90, tada govorimo o drugoj vrsti problema.

2. Sposobnosti čitanja deteta ili osobe koju testiramo, moraju biti ispod očekivanog nivoa za njegov uzrast i nivo inteligencije, što podrazumeva najmanje osamnaest meseci ispod stvarnog starosnog uzrasta.

3. Uslovi života i rada u kući i školi moraju zadovoljiti određene minimalne zahteve.

Sa disleksijom se često ispoljava i disgrafija (smetnje u pisanju) i diskalkulija (smetnje u računanju).

Sa disleksijom ne treba mešati probleme, kao što su:
- postojanje normalne inteligencije,
- problem otežane nadoknade gradiva usled propuštenih časova zbog druge bolesti i sl.,
- nedovoljnu zrelost deteta,
- psihičku odsutnost deteta na času.

Klinička slika disleksije

Klinička slika sadrži obično karakteristike koje se ispoljavaju kod većine disleksične dece, međutim, postoje velike varijacije, što znači da ni jedno disleksično dete ne ispunjava sve te karakteristike, ali većina dece ispunjava neke od njih:

• Čitanje, pravopis i pisanje ispod očekivanog nivoa u odnosu na uzrast
• Česte bizarne greške u čitanju i pravopisu, slova izokrenuta ili napisana bez reda
• Loša sposobnost za orijentaciju, konfuzija u vezi određivanja šta je levo a šta desno
• Teškoće u imenovanju slova
• Teškoće u sekvencioniranju, npr. pamćenje dana u nedelji, poznavanje svog mesta u učionici
• Loša kratkoročna memorija
• Podaci o kasnom razvoju jezika
• Teškoće u izgovoru, naročito dugačkih reči
• Loša auditivna diskriminacija govornih glasova
• Smetnje vizuelne percepcije
• Motorička nespretnost
• Neodređena lateralizovanost ili kombinovano korišćenje leve i desne ruke



Disleksično dete ulaže ogroman trud da razlikuje auditivno ili vizuelno slogove ili slova, kao i reči u tekstu, i ne samo da sporo čita, već gubi i smisao onoga što je pročitalo, zbog toga što se sav njegov trud troši na prepoznavanje pojedinih reči. Prepoznavanje reči i njihovo razumevanje predstavljaju dva paralelna procesa koji se poklapaju i nastaju istovremeno i automatski u slučaju fiziološkog – normalnog čitanja. A kod disleksičnog deteta ova dva procesa predstavljaju dve paralelne linije koje se ne mogu sresti, to može trajati duži vremenski period. Pogrešno akcentovanje tokom čitanja je takođe posledica nesposobnosti prepoznavanja reči i njihovog razumevanja. Dok čita disleksično dete ne zna gde se tačno naglašava reč koju čita, a često ne poznaje ni samu reč. Inteligentnija disleksična deca čitaju tekst fluentno, ali ako se bolje obrati pažnja, uošava se da čitaju “otprilike”, što znači da pronalaze svoje reči sa otprilike istim značenjem, pošto su prethodno zapamtila tekst koji im je neko pročitao.

Klinička slika sadrži obično karakteristike koje se ispoljavaju kod većine disleksične dece, međutim, postoje velike varijacije, što znači da ni jedno disleksično dete ne ispunjava sve te karakteristike, ali većina dece ispunjava neke od njih:

Greške koje se javljaju kod disleksične dece su:

• Nemogućnost zapamćivanja slova
• Nemogućnost dovođenja u vezu pisanog i štampanog slova
• Nedovoljno poznavanje velikih slova
• Nemogućnost tačne identifikacije slova koju su slična po obliku
• Odvojeno čitanje slovo po slovo
• Česta zamena vokala unutar reči
• Zamena konsonanata
• Dodavanje slova
• Izostavljanje slova
• Zamenjivanje pojedinih reči sa drugima
• Ponavljanje pojedinih reči
• Dodavanje reči
• Izostavljanje čitavih reči
• Zastoji pred početak reči
• Ponavljanje prvog sloga jednom ili više puta
• Prekid višesložnih reči
• Odvojeno čitanje reč po reč
• Nepoštovanje ortografskih pravila ( zarera, tačke )
• Preskakanje redova
• Pogrešno shvatanje teksta
• Apsolutna nemogućnost razumevanja pročitane reči ili teksta
• Nepravilna respiracija tokom čitanja, stalo prekidanje radi uzimanja vazduha
• Neekonomisanje vazdušnom strujom tokom čitanja dužih tekstova

Ukoliko se pregledom u LogoPričaonici konstatuje da se kod deteta radi o poremećaju čitanja, najpre se utvrđuje da li se radi o nesavladanoj tehnici čitanja ili Disleksiji.
U slučaju da utvrdimo da je u pitanju disleksija, na osnovu kriterijuma preciziramo da li je prava ili razvojna disleksija. Potom se pristupa sistematičnom logopedskom tretmanu.




Radno vreme:
ponedeljak - petak
od 09 - 17h


Logopedska ordinacija "Logopricaonica"
svakog petka nudi besplatan logopedski pregled, procenu govorno-jezičkih sposobnosti Vašeg deteta.