DISLALIJA

Dislalija ( Dyslalia ) je poremecaj izgovora glasova kod deteta/osobe sa normalnim fiziološkim sluhom, normalnom inervacijom govornih organa, normalnim intelektualnim sposobnostima i normalnom razvijenošcu ostalih jezickih sposobnosti.

Artikulacioni poremecaji ili dislalije su, dakle , nemogucnosti ili nepravilnosti u izgovoru pojedinih glasova. Ispoljavaju se kao:

1. Omisija – nedostatak pojedinih glasova,

2. Supstitucija – zamena nerazvijenog glasa, glasom koji vec postoji,

3. Distorzija – razna tipicna i atipicna oštecenja pojedinih izgovornih glasova.

Uzroci artikulacionih poremecaja: ( prema Vladisavljevic )

1. Uzroci sredine. Usled stalnog uticaja porodice i sredine u kojoj dete raste, dete prihvata ne samo njen nacin izgovora vec i jezicki model ponašanja. Ako neko u porodici vrska, šuška, zamenjuje glasove, govori nazalnim prizvukom i dete ce imitirati taj govor i nauciti da tako govori. Ono je i kasnije podložno uticaju razlicitih govornih uzora, drugova, ucitelja, omiljenih glumaca, pevaca, sportista, pa svoj govor može svesno ili nesvesno, da pokvari ili poboljša, zavisno od toga kakav je govor osoba pod cijim uticajem je bilo.

2. Organski uzrovci: anatomski i neurološki. Anatomski uzroci. Podrazumevaju anatomske nepravilnosti perifernih govornih organa (nepravilan odnos vilica i zuba, što otežava pravilan izgovor ), kao i urodeni deformiteti kao što su rascepi usana, gornje vilice, tvrdog i mekog nepca, srastao podjezicni frenulum, visoko tvrdo nepce, dubok farings. Neurološki uzroci. Nastaju usled oboljena kortikalnih regija, znacajnih za percepciju i produkciju govora. Mogu postojati i smetnje uvidanja akustickih razlika medu pojedinim glasovima tzv. problem diskriminacije glasova. Na organske faktore obicno se nadovežu sredinski , tako da je teško tacno reci koji je uticaj bio presudniji.

3. Psihološki uzroci. Dešava se da ne postoji ni jedan od prethodno navedenih uzrocnika, a da dete od sedam ili osam godina govori kao malo dete. Smatra se da takva deca ne žele da odrastu da bi im se ukazalo više ljubavi i pažnje.

4. Nasledni faktori: govor se ne nasleduje, ali se nasleduje konstitucija govornog mehanizma. Uticaj pogrešnog govora na deciji govor može biti narocito jak ako i dete ima slicnu konstituciju govornih organa kao i njegovi roditelji. Na ovo još može da se nadoveže i pisihološki factor identifikacije sa voljenom osobom. Tada se preplicu naslede, uticaj sredine i psihološki factor.

* Funkcionalne dislalije

Funkcionalne dislalje ne nastaju usled organskog deficita, vec usled nepravilnog položaja govornih organa tokom produkcije glasova.
U zavisnosti od grupa glasova koji su zahvaceni poremecjem, nepravilan izgovor glasova deli se u nekoliko grupa:

• Sigmatizam predstavlja poremecaj izgovora glasova S, Z, C, Š, Ž, C, Dž, C i Ð. Poremecaj izgovora glasova S, Z, C spada u užu grupu sigmatizma, dok poremecaj izgovora glasova Š, Ž, C, Dž, C i Ð cini širu grupu sigmatizma.
• Rotacizam podrazumeva poremecaj glasa R.
• Lambdacizam je naziv za poremecaj izgovora L i Lj.
• Kapacizam je poremecaj izgovora glasa K.
• Gamacizam je poremecaj izgovora glasa G.
• Tetacizam je poremecaj izgovora glasa T.
• Deltacizam je poremecaj izgovora glasa D.
• Etacizam je poremecaj izgovora vokala E.
• Hiticizam je poremecaj izgovora glasa H.
• Jotacizam je poremecaj izgovora glasa J.
• Tetizam je poremecaj kada se glasovi S, C, Š, C, C, i K zamenjujusa glasom T, i se kada glasovi Z, Ž, Dž, Ð i G zamenjuju sa D.

* Organske dislalije

Organske dislalije delimo na :
Centralne dislalije – koje su nastale kao posledica povreda ili bolesti cns, kao i one koje su nastale usled povrede ili bolesti kranijalnih nerava koji ucestvuju u procesu artikulacije.

Periferne dislalije – nastaju kao posledica patoloških stanja vilice, zuba, nepca i velofaringealnog mehanizma.