ADD / ADHD

Šta je to ADD – ADHD?

To su skraćenice za attention deficit disorder – attention deficit hyperactivity disorder, u prevodu na sprski deficit pažnje sa ili bez hiperaktivnosti.

Brojna istaživanja naučnih i zdravstvenih organizacija u svetu ukazuju na to da je sve veći procenat dece kod koje je dijagnostifikovan deficit pažnje. Po novijim istraživanjima 7 – 10 % dece uzrasta od 5 – 18 godina ima dijagnozu ADD ili ADHD. Poremećaj pažnje se sa većom učestalošću javlja kod dečaka 3:1. Statistike zapadnih zemalja govore da ADHD zauzima oko 70% od ukupnog broja dijagnoza koje dobijaju deca.

Te studije pokazuju i da su, bez adekvatnog tretmana, deca sa poremećajem pažnje u daleko većem riziku od: neuspeha u školi, ili uspeha ispod njihovih intelektualnih sposobnosti, ponavljanja razreda, izbacivanje iz škole. Statistike pokazuju da je 20 – 30 % takve dece imalo sukobe sa zakonom, da nakon punoletstva imaju daleko veći broj ( 4 puta više od onih bez ADD ) saobraćajnih prekršaja u kojima je neko povređen, da je učestalost razvoda u porodicama gde deca imaju ADD dvostruko veća, da je veća sklonost ove dece prema bolestima zavisnosti.

Deca sa ADD problemima su , od strane nastavnika i sredine u kojoj žive, često doživljena kao lenja, bezobrazna, nevaspitana, nemirna…što u velikoj meri utiče na njihovo samopoštovanje i formiranje negativne slike o sebi.

Poremećaji pažnje kod dece uglavnom se ispoljavaju kroz četiri osnovne karakteristike ponašanja:

1. Selektivna pažnja i memorija

Deca sa ADD strukturom imaju selektivnu pažnju koja se kreće od jednog do drugog ekstrema, od hiperfokusa na stvari koje ih interesuju, do izrazite nepažljivosti kada su u pitanju sadržaji koji nisu njima lično interesantni ( posebno školske obaveze ). Dosada je kod takve dece ključna reč. Dete , na primer, može provesti nekoliko sati crtajući kreativnu ilustraciju za neki zadatak, praveći naslovnu stranu, ukrašavajući zadatak….ali da, pri tome, ne obrati dovoljno pažnju na sam sadržaj zadatka, na pravopis, gramatiku…naravno da neće dobiti dobru ocenu. Ili će se ako voli matematiku, hiperfokusirati na problem, rešiti ga “ u glavi “ , bez postavljanja zadatka, da nastavnik vidi postupnost, naškrabati zadatak da izgleda nepregledno i često, na kraju, kada je rešilo zadatak za svoju dušu, ono što ga interesuje, sabrati pogrešno 2 i 2. Malo je nastavnika koji će zanemariti ove “objektivne” pokazatelje znanja, krajnji rezultat je netačan.

Selektivna je i memorija. Kada, npr, uče istoriju, zapamtiće da je neki kralj ubijen, možda čak i vrstu oružja kojim je ubijen, ili neki drugi njima interesantan detalj. Ali, pri tome neće upamtiti ni ime kralja, niti godinu kada se to desilo, od kada do kada je kralj vladao i slične nebitne stvari. Njihovi periodi koncentracije su kratki, kao oštri bljesci svetlosti. Pažnja im je isprekidana. ADD deca teško mogu da sama da održe pažnju duže od 5- 10 minuta. Potrebno im je stalno nadgledanje, čak i kada uče nešto interesantno, pažnja varira. Oni se isključuju, pa se opet uključuju, svakih nekoliko sekundi.

2. Pometenost , rasejanost

Osobe sa ADD strukturom mogu ometati potpuno nebitne stvari. Oni će često započeti veliki broj aktivnosti, ali neće dovršiti ni jednu. Upadljiva je njihova nesposobnost da postave prioritete i da ih stalno imaju na umu. Kada uče, pažnju im može odvući muva koja leti. Na putu do škole ih svašta može zavesti da krenu za stimulusom koji im je privukao pažnju, i zaborave da čas pošinje za nekoliko minuta.

3. Impulsivnost

Deca sa ADD strukturom delaju pre nego što razmisle. Impulsivnost je osobina koju roditelji primate ranije od deficita pažnje ili pometenosti. Dete sprovodi u delo ideje koje mu naprasno padaju na pamet. Ona nemaju lošu nameru. Ona, jednostavno ne povezuju akciju sa posledicama koje iz nje mogu da proizađu. ADD klini jednostavno ne razmišljaju o posledicama. Brža im je akcija od pameti. Neoprezni su. Oni se nakon štete osećaju loše zbog nevolja koje su izazvali. Nisu to želeli, samo su bili brzopleti i nepromišljeni.

4. Hiperaktivnost

Neka deca su neumorna i veoma aktivna, čak i kada spavaju. Ali, to samo po sebi nije problem. Problem je u tome što su hiperaktivna deca aktivna u neprikladno vreme i u neprikladnim situacijama. Preterana aktivnost koja je neprikladna situaciji.U učionici kada treba da slušaju i uče, za vreme ručka, u pozorištu, na nekoj priredbi. Hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti kako bi bio usklađen sa zahtevima situacije .

Česte prateće osobine ADD:

• Intenzitet emocija – osećanje dominira nad njihovim rasuđivanjem, skloni su preteranom reagovanju sa minimalnim povodom,
• Vođeni momentom,
• Potreba za čestim nagradama i pohvalama,
• Loš rukopis,
• Dosada, “smaranje”,
• Ekstremna kolebanja energije i radnih sposobnosti,
• Slaba sposobnost da se saslušaju drugi,
• Zaboravnost ( nije neobično da takvo dete zaboravi u školi jaknu ili čak cipele, ili knjige, sveske, šta ima za domaći ),
• Loš osećaj za vreme,
• Egocentrizam – nesposobnost osobe da se stavi u poziciju druge osobe , da pogleda na situaciju iz ugla gledanja drugog.

Svetla strana ADD - ADHD:

• Spontanost ( umesto impulsivnosti ),
• Kreativnost,
• Brzo mišljenje ( sposobnost da se vidi šira slika, suština, da se brže uoče skrivene veze među pojmovima ),
• Hiperfokus ( intenzivna koncentracija na nešto što ih interesuje ),
• Upornost,
• Visoki energetski naboj ( može voditi do hiperproduktivnosti )

ADD nije posledica lošeg roditeljstva i vaspitanja , ova deca uče i ponašaju se drugačije, pa je potrebno učiti ih i vaspitavati drugačije.

Kako da znate da li Vaše dete ima ADHD?

Nema svako dete ADD koje je živahno, neumorno, nemirno, nestašno, neposlušno, koje ne voli da uči ili ima loše ocene. ADD ili ADHD dijagnozu mogu da postave roditelji u saradnji sa stručnjakom.

Daćemo Vam neke sugestije i upitnike na osnovu kojih možete da steknete jasnije predstavu o tome da li Vaše dete ima ADD ili ADHD.

1. Korak – popunite ADD upitnik

Dok popunjavate ovaj upitnik imajte na umu da sva deca povremeno ispoljavaju neke od crta ADD strukture. Čak i ako uvidite da Vaše dete na upitniku dobija većinu ocena u koloni “gotovo uvek”, to još uvek ne znači da ono sigurno ima ADD, ali da to treba obavezno da proverite sa stručnjakom i da potražite profesionalnu pomoć. Oba roditelja treda da popune upitnik nezavisno, bez međusobnih konsultacija.

Preuzmite upitnik

2. Korak –ispitajte težinu problema

ADD deca su teška za podizanje. Njihov temperament naporan je za roditelje, bitno utiče na interakciju sa roditeljima i na socijalni razvoj deteta. Posebno je važno da roditelji i vaspitači šalju pozitivne poruke čak i ako se dete ponaša tako da mu nije lako poslati pozitivnu poruku. Slanjem negativnih poruka samo ćemo potvrditi negativnu sliku deteta o sebi, što će uticati na dalje negativno ponašanje koje će dovesti do predvidljive negativne reakcije, i ponovnog potvrđivanja negativnih pretpostavki. Znamo da je to lakše reći nego uraditi, ali nema drugog načina da se prekine začaran krug.

Dajte pozitivne poruke u negativnim situacijama.

Pitanja na koja roditelj mora da odgovori pre nego što reaguje.

• Kakva je bila stvarna namera mog deteta kada je to učinilo?
• Kako se moje dete sada oseća?
• Kako će moje dete reagovati na moju reakciju?
• Kakvu poruku ja želim da mu pošaljem?
• Šta želim da moje dete misli o sebi?
• Kako mogu da afirmišem nezavisnost mog deteta?
• Kako mogu da postignem da moje dete preuzme odgovornost?

Smirenost je ključna reč, jer deca mnogo više rade ono što vi radite, nego ono što kažete. Ponekad je potrebno da uložite dodatan svestan napor, kako biste bili smireni i pozitivni prema detetu.

Tretman ADD

Tretman je veoma kompleksan i složen, pre svega što to nije samo jedan problem koji utiče na samo jednu osobu. Ne postoji jedan univerzalni pristup kojim se mogu prevazići svi problem ADD deteta. U tretmanu se ne fokusira samo na dete, već i na odnose: roditelj –dete, bliski rođaci – dete, nastavnik – dete, vršnjaci – dete.

Za većinu dece uglavnom je potrebno raditi u svim područjima:

• Strategija za modeliranje ponašanja – praktični načini da se oblikuje ponažanje deteta kako bi naučilo da samo vodi računa o sebi i svojim obavezama.
• Porodično okruženje – podešavanje porodice za uspeh- organizacija porodice prema uživanju u zajedničkom življenju. Dete će imitirati onaj model koji ima u porodici.
• Strategije učenja – metakognitivne strategije ( učenje kako da se uči ) – ove tehnike treba da pomognu detetu da nauči kako efikasnije da uči i da preuzme odgovornost za sopstveno postignuće. Da se bolje organizuje u kući, školi i socijalnim aktivnostima.

Svako ko je pažljivo pročitao ovaj tekst može zaključiti da ni malo nije lako biti roditelj ADD deteta, a sa druge strane nije lako ni biti dete sa ADD strukturom. Zato je ovakvoj deci neophodno mnogo razumevanja i strpljenja. Ali ako im se stvarno pruži ono što im je potrebno, ta “teška “ deca umeju tako bogato da nagrade kada se usmere u pozitivnom pravcu, da se sve muke koje su zadavali roditeljima i vaspitačima zaborave, dožive kao minorne u odnosu na postignuti uspeh. Zato dragi roditelji: Potrudite se. Vredi.