Sluh / Oštećenje sluha

Čulo sluha je jedno od primarnih čovekovih čula, koje funkcioniše po tipu mehonereceptora - uho kao organ sluha reaguje na mehaničke podražaje zvučnih talasa, pretvara ih u nervne impulse i sprovodi do određenih centara u kori velikog mozga. Sluh čini deo sistema jezika, kao mehanizam povratne sprege koji nam pomaže da našim govorom upravljamo u skladu sa onim što čujemo. Direktno je povezan i sa mišljenjem, svaki pojam koji imamo u mentalnoj strukturi formiramo u skladu sa našim iskustvom - ukoliko nemamo mogućnost da nešto čujemo, vidimo, omirišemo, probamo ili dodirnemo teško možemo i zamisliti. Na primer, svi imamo drugačiju asocijaciju na reč "kuća".

Oštećenja sluha mogu se podeliti po više kategorija - uzroku, vremenu nastanka, tipu oštećenja po jačini, frekvencijama itd. Bez obzira koji tip oštećenja je u pitanju potrebna je što ranija dijagnostika i u skladu sa njom dalja intervencija. Uprkos metodama ranog otkrivanja oštećenja sluha, iskustvo je pokazalo da se čak i teška oštećenja sluha još uviek kasno otkrivaju, i to obično u vremenu od 2 godine ili kasnije. Praksa pokazuje da je gornja granica za otkrivanje oštećenja sluha od treće godine, a optimalno bi bilo da je oštećenje otkriveno u trećem mesecu. Oštećenje sluha najranije se može otkriti u novorođenačkoj dobi. Danas se i u nekim našim porodilištima, u Beogradu, novorođenim bebama radi skrining sluha.

Rano otkrivanje slušnog oštećenja je potrebno radi pravovremene i odgovarajuće rehabilitacije kojom se smanjuju posledice oštećenja sluha i poboljšava komunikacija deteta sa okolinom. Svako kašnjenje u dijagnostikovanju prepoznavanju i rehabilitaciji oštećenja sluha uzrokuje nepovratno smanjenje ili gubitak komunikacijskog potencijala. Kasno otkrivanje oštećenja sluha ima dugotrajne posledice i zahteva puno veći napor stručnjaka, roditelja i samog deteta u postizanju i dosegu rezultata odgovarajuće sprovedene slušne rehabilitacije u prvim mesecima života.

Znaci koji mogu ukazivati na oštećenje sluha ( koje roditelji mogu prepoznati i reagovati na vreme ):

• Ako beba ne reaguje na zvuke, ne okreće glavu ka izvoru zvuka, bez obzira na što se oglašava ( guče, brblja ), obavezno potražiti stručnu pomoć, jer sva deca na svetu, do određenog uzrasta, imaju potpuno isti način gukanja i brbljanja ( bez obzira da li je sluh u redu ili ne ). Prema tome, oglašavanje, nije dovoljan pokazatelj da je sluh uredan.

• Dete kasni u odnosu na svoj uzrast sa progovaranjem - izgovorom prvih jednostavnih reči. Iako postoje individualne razlike, danas nije opravdano sačekati detetovih četiri-pet godina ćutanja pre prvih ispitivanja. Razvojne norme podrazumevaju i određena odstupanja, ali svako kašnjenje ima svoj uzrok, te u skladu sa tim uzrokom i određeni individualni put razvoja, na koji se ranom intervencijom može mnogo uticati. Dakle, nikad nije rano za pregled!

• Meša glasove pri izgovoru. Ponekad su oštećenja sluha samo u okviru frekvencija pojedinih glasova. Ovakvi ispadi čujnog polja mogu dugo ostati neprimećeni, jer dete funkcioniše dobro, jedini znak je mešanje glasova.

Osim usvajanja reči, oštećenje sluha predstavlja problem i za pravilnu upotrebu istih, odnosno gramatiku, menjanje reči po padežima, strukturu rečenice itd. Gramatika se u početku usvaja učenjem po modelu, pa se ta pravila spontano usvajaju i koriste samostalno. Što više puta nešto čujemo brže ćemo naučiti, te je jasno zašto je potrebno ispitati sluh ukoliko su gramatičke greške Vašeg mališana učestalije nego što je to očekivano za uzrast, i pored stimulacije od strane Vas i ostalih iz bliže okoline.

Ovo su neki elementi na koje Vam skrećemo pažnju, jer se jednostavno uočavaju a vrlo često ignorišu kao problem jako dugo i nažalost - na štetu deteta. Ukoliko Vam je potrebno više informacija najbolje je da potražite stručnu pomoć logopeda , koji će Vam najbolje razjasniti sve nedoumice i sumnje.

Za dijagnostiku stanja sluha obratite se lekaru opšte prakse (ili pedijatru), otorinolaringologu i audiologu. A što se tiče razvoja govora kod oštećenja sluha, obratite se logopedu!